8. СЕПТЕМБАР - СВЕТСКИ ДАН ПИСМЕНОСТИ

8. СЕПТЕМБАР -  СВЕТСКИ ДАН ПИСМЕНОСТИ

     Тек што је почела школска година, а стигао је дан који свака школа слави самим својим постојањем: осмог септембра се обележава светски дан писмености са циљем да се укаже на важност описмењавања свугде у свету. Писмо је својеврсни идентитет како народа, тако и појединца. У складу са тим, на часовима језика, део часа је посвећен обележавању овог празника, проглашеног од стране УН. Ево шта је прочитано ученицима тога дана, након чега се повела кратка дискусија о актуелној ситуацији из непосредног окружења ђака и положају српског писма у односу на друга, са инструкцијама да више сазнају о историји писма, писмености и ћирилици - нашем званичном државном писму.
     Бан Ки Мун, бивши генерални секретар УН, изјавио је тим поводом: "Писмeнoст људимa дaje oруђe уз пoмoћ кoг мoгу дa унaпрeдe свoj живoт, учeствуjу у oдлукaмa зajeдницe, aли и имajу приступ вaжним инфoмaциjaмa кoje сe тичу сoциjaлнe и здрaвствeнe зaштитe. Писмeнoст изнaд свeгa oмoгућaвa пojeдинцимa дa oствaрe свoja прaвa кao грaђaни и људскa бићa".  
    Организација Уједињених нација за образовање, науку и културу Унеско, прогласила је 8. септембар за Међународни дан писмености 1967. године, да би се сваке године, бар на тај дан, истакла важност читања и писмености, како у животу појединца, тако и друштва у целини. Осим тога, Генерална скупштина Уједињених нација је прогласила десетогодишњи период, од 2003 до 2012. године, за декаду у којој ће се посебна пажња посветити овом глобалном проблему.

   Општом декларацијом о људским правима из 1948. године признато је право на образовање, а тиме и право на писменост. Две су декларације отишле још даље, тако је у Декларацији из Персеполиса (1975.) речено: „Писменост није сама себи сврха. Она је темељно људско право”, а Хамбуршка декларација из 1997. наглашава како је писменост, која у ширем смислу обухвата знање и вештине које су потребне свима у свету брзих промена, једно од основних људских права.

    Најновији подаци Унеско-а показују да је више од 900 милиона одраслих људи у свету неписмено. То значи да један од пет пунолетних људи на планети још не зна да чита и пише, а две трећине од тог броја чине жене. Према подацима којима располаже Унеско, чак 113 милиона деце не иде у школу, похађа је нередовно или ју је напустило. Подаци УНЕСКО-а из 2006. године говоре да 75 одсто неписмених становника живи у подсахарским земљама, где женска деца уопште не иду у школу, а следе југозападна и источна Азија и арапске земље.

    У Србији данас има око 1,35 милиона становника без дана школе или само са неколико разреда. Према попису становништва, из 2002. године, у Србији је било више од 20% одраслих преко 15 година старости, који нису завршили основну школу, а чак 50% оних који су завршили само основну или су функционално неписмени. Највиша стопа неписмености бележи се у јужној и источој Србији а поред младих угрожени су и одрасли, углавном жене, изнад 50 година... Међу образованим становништвом у Србији највише је оних који су завршили средњу школу, а свега 6,5 % има факултетску диплому.

   Концепт писмености некада је подразумевао савладавање вештине читања и писања. Од шездесетих година XX века приступа се функционалном описмењавању, које подразумева да особа има могућност да исправно чита, пише и говори уз разумевање, као и да има познавање потребних вештина споразумевања.

   Резултати истраживања и даље показују колико је оних који не поседују елементарно знање писања и читања. Поред младих, образовање, односно пуна писменост одраслог становништва сада је и у развијеним земљама једна од основних тема, јер лобализација светске економије захтева писмене раднике.

   Крајем 20. и почетком 21. века на светску сцену "ступа" и такозвана нова писменост, односно информатичко описмењавање, експлозија нових форми комуникација у врло кратком временском периоду. Ту предњачи развој онога што се назива "Mass Self Communication" (МSC), односно масовна индивидуална комуникација. Технички гледано, МSC је интернет, али исто тако и свет комуникације мобилним телефонима.

    Ученици су добили задатак да осмисле стилизована иницијална слова свога имена. Ево најуспелијих њихових радова:

Упис ђака првака

Упис првака 2015/16
Поштовани родитељи,
Упис деце у први разред првог циклуса основног образовања почиње у среду 1.4.2015. год.
Према Закону о систему образовања и васпитања у први разред се уписује свако дете које до почетка школске године има најмање шест и по, а највише седам и по година.
То значи да се школске 2015/2016. године уписују сва деца рођена од 1. марта 2008. године до краја фебруара 2009. године. Родитељи ове деце имају законску обавезу да упишу своје дете у први разред.
Постоји могућност да се у први разред основне школе упише и дете које је при поласку у школу (1. септембра) старо од шест до шест и по година. То се у школској 2015/2016. години односи на децу рођену од 1. марта до 31. августа 2009. године.
Превремени упис је специфичан, јер дете мора да прође кроз проверу спремности за полазак у школу коју врши психолог. На основу мишљења психолога школа може да препоручи: упис детета у први разред или одлагање поласка у школу за годину дана, уз наставак похађања припремног предшколског програма.
Молимо Вас да при упису  испоштујете процедуру и донесете сва потребна и валидна документа.
            Процедура при упису:
 Родитељи или старатељи долазе  код  педагога или секретара школе са следећом документацијом:
    извод из матичне књиге рођених детета,
    лекарско уверење детета  за полазак у први разред,
    потврда из вртића да је дете савладало предшколски припремни програм,
    потврда о пребивалишту детета или копија личне карте родитеља или старатеља детета
Радно време педагога школе је од 8.00-14.00h. у следеће дане: ( понедељак, уторак и петак )
Наставни план и програм  у првом разреду
У првом разреду постоје две групе предмета: обавезни и изборни.
У групу обавезних предмета спадају:
- Српски језик (5 часова недељно)
- Математика (5 часова недељно)
- Свет око нас (2 часа недељно)
- Ликовна култура (1 час недељно)
- Музичка култура (1 час недељно)
- Физичко васпитање (3 часа недељно)
- Страни језик (енглески) (2 часа недељно)
Осим ових предмета постоје и изборни, који се деле у две групе:
Изборни предмет ГРУПА А
•  Грађанско васпитање- сазнање о себи и другима
•  Верска настава
Настава ових предмета одвија се кроз један час недељно. На почетку првог разреда ученик бира један од ова два предмета, и тај предмет постаје обавезан до краја првог разреда.
Изборни предмет ГРУПА Б
•  Чувари природе
•  Народна традиција
•  Од играчке до рачунара
•  Рука у тесту- откривање света
•  Шах
(школа са ове листе изборних предмета ученицима нуди 3 предмета у складу са техничко кадровским условима рада).
Настава ових предмета одвија се кроз један час недељно. На почетку првог разреда ученик бира један од понуђених предмета, и тај предмет постаје обавезан до краја првог разреда. Сваки ученик је обавезан да се определи за два изборна предмета, по један из групе А и Б (школа је дужна да понуди ученицима више изборних предмета из ГРУПЕ Б - у складу са могућностима школе од којих ученик бира један који ће изучавати те школске године и оба предмета из групе А (веронаука и грађанско васпитање) од којих ученик бира један и који је дужан да учи до краја првог разреда.
Укратко Вам представљамо ове изборне предмете:
ГРУПА   А
Грађанско васпитање - подстицање развоја личности и социјалног сазнања код ученика основне школе. Овај наставни предмет треба да пружа огућност ученицима да постану активни учесници у процесу образовања и васпитања, и да изграде сазнања, умења, способности и вредности неопходне за формирање аутономне, компонентне, одговорне и креативне личности, отворене за договор и сарадњу, која поштује себе и друге.
Верска настава - омогућава ученицима да посведоче садржај вере и духовно искуство традиционалних цркава и религијских заједница које живе и делују на нашем животном простору, да се ученицима пружи целовит религијски поглед на свет и живот и да им се омогући слободно усвајање духовних и животних вредности Цркве или заједнице којој историјски припадају
ГРУПА    Б
Чувари природе - упознавање и разумевање појма животне средине, интердисципли-нарног приступа у заштити са тежњом за њеним очувањем и унапређивањем за садашње и будуће генерације (у школи постоји еко-башта).
Народна традиција - увођење ученика у активности ревитализације традиције кроз непосредно упознавање материјалне и духовне традицијске културе свог народа и народа у ужем и ширем окружењу.
Рука у тесту- откривање света - упућује на непосредну активност деце при изучавању појава у природи и откривању света који их окружује. Основна идеја увођења овог изборног предмета је неговање, подстицање и развијање природне дечје радозналости и тражење одговора на питања ШТА, КАКО и ЗАШТО.

ЗИМСКИ РАСПУСТ

Пробни завршни испит за ученике осмог разреда

Важно обавештење за ученике:

Упис првака

Упис првака 2014/15
Поштовани родитељи,